Čitaoče, ko god da si, dobro mi doš'o! Ne znam koja te je muka naterala da navratiš, ali kad si već tu, ostani na šoljicu smeha ili par njih, kako već voliš. U krajnjem slučaju, nakon čitanja mož' da odahneš i kažeš sebi "Uh, dobro je, makar nisam ovakav/a ispao/la"! Još jedna stvar samo: život ne treba uvek da shvatamo previše ozbiljno, a moje postove UOPŠTE, jer ako bi do toga došlo, dobila bih pismo iz Specijalne psihijatrijske bolnice sa nalogom da se smesta uputim u istu na dalja ispitivanja, umesto pisma iz Hogvortsa, koje čekam već osam godina, ja mislim. Završeci mi nikako ne idu, pa rekoh aj da ne dužim više... UŽIVAJ!