A što to?

31.12. ako ste ja izgleda ovako:

1. BUĐENJE:

Ko li zvoni od jutra ranoga, seme mu? AUPM 12:56!!! KAKO?!?! Možda su drugarice rešile ranije da stignu i iznenade me! Ko će inače meni da zvoni na vrata, sad već kad su very important komšije uzele pare za sijalice u hodniku zgrade i pare za kante, koje nisu ni kupljene, ali bože moj, i kad je već komšinica došla da vrati 10 dinara kojih nije imala kad je bila prošli put, jer jelte ne voli da ostaje dužna. Jao, vidi na šta ličim, al' šta me briga, navlačim mantil, čupava i nikakva, kao pacov koji je upravo ispao iz centrifuge trčim ka vratima i...

- DE STE KUČ... Ou. (upizdumaterinu) Dobar dan.

...kad ono poštar. Ou šajt. Pošla mi suzica niz lice. Pogledam u svoju crnu kostur majicu pastom umazanu, zeleni donji deo pidžama koji nosim još od 6. razreda, vunene čarape la baba homemade i narandžasti bademantil. Totalno sam moderna. De, šta toliko piše više?

- Prijatan dan Vam želim!

- Takođe! (I crkni usput)

/baš sam much praznična so praznična very praznična many praznična/

2. Mislim da je jako dobra ideja da stavim mleko na šporet i zamajem se po internetima. A da pritom mleko ne pređe, jer sam rekla da ovog puta ću da pazim i neću da dozvolim da me mnoštvo zabave omađija i izgubim pojam o vremenu. Ali avaj! Mleko prešlo, usvinjilo šporet, usmrdelo stan, a ja lagano ustajem i smejući se pevam svoju himnu "BRAVO SARA DEBILU" jer nije ni prvi ni poslednji put. Zasigurno. Brišem šporet i cvilim jer u rukama držim krpu koja mnogo smrdi na buđ i mrtve dinosauruse, zamišljam mnoštvo bakterija koja upravo vrši juriš ka mojoj ruci, zamišljam kako mi ista truli, raspada se, crkava i još jedna suzica kreće da mi klizi niz lice. Ovo je kraj. Vidim neku belu svetlost kroz prozor, koja znam da je od snega, ali pravićemo se da je kraj, da ispoštujemo moj današnji trenutak kompletnog sjeba.

/A od koje je važnosti ova informacija za vas? Prema poslednjoj analizi mog istraživačkog tima, došli smo do zaključka da u moru gluposti koje pročitate po internetima, jedna više-manje nije na odmet, niko još nije umro, ali ako se baš tebi to desi, daj da zabeležimo u moj kriminalni dosije, spremna sam na sve posledice svojih nedela. Poz./

(#)

humor :: Autor saradoks 15:21

Živimo do petka, pa opet ispočetka

Subota ujutru: prvo buđenje i kovitlanje misli

Koji je vek, milenijum, godišnje doba? Gde sam ja to? Kako sam kući došla uopšte? Želudcu dragi, sarađuj! Svarićeš šta god da se u tebi nalazi, pa makar ti poslednje to bilo! A grlo? VODA. Dajte mi vode da se napijem. Voda je moj spas. A kad bih mogla makar 12 tona tešku bolnu glavu sa jastuka da podignem, bilo bi jako divno baš. Diši duboko i sve će bit' kul. Lezi na leđima, niko još ne povraća uvis...valjda. I TI DANU GLUPI ŠTO SVANU, UGASI SE DA TI JA NE DOĐEM! Ne, gospođice, spusti roletne, za boga miloga! Dobro i jastuk preko glave je prihvatljiva alternativa. Nemoj taj jastuk da upovraćaš, jastučnica je od indijske svile, čega god. Majka će te ubit'. Jao, uspavaj se samo. I moli boga da ne osete alkohol u vazduhu. Kad bi alkohol iz mene ispario i ja bih isparila, jer sam alkoholna cela. Pogledaj poruke. Zadnja poslata drugarici u 04:47, sadržaja "Esi mi živa?". Dobro, pravopis je na nivou. Ali nikada više alkohol okusit' neću! Ovo je konačno! Mislim da ako se sad uspavam i ustanem oko 17 h biće.....

Subota oko 17h:

...jako sjajno i previše kul! Sliku imam, ton nemam. Danas sam u sloumoušnu, Ne postojim! Egzistencija mi lebdi u vazduhu, mozak si ne mog' nađem, razmišljam i obrađujem primljene informacije puž podataka u sekundi, imam osećaj za prostor oko sebe koeficijenta ćorava baba, čupava i bleda kao zombi, samo se ne mog' nadišem, al' bilo bi lepo da se ne kuva u kući danas ništa, obzirom da na hranu ne smem ni da pomislim, a kamoli namirišem istu. A zvuci... O zvucima nećemo! Znam samo da čujem i najmanji zemljotres na Tajlandu kao da se ispred mene dešava, PA POBOGU, MAJKA, NE MORA BAŠ ŠERPU ISPUSTAŠ SAD. Po principu zakasnelih reakcija, zvuk padanja šerpe dopr'o je do mene 12 minuta nakon originalnog pada, 12 puta intenzivniji po principu mog osetljivog čula sluha. Sve mi smeta. Nek se svet smakne danas, neću se naljutim. Samo da se završi ovo sranje...odnosno stanje, da 'prostite.

Subota oko 21h:

Dobila sam konstruktivnu kritiku od strane sebe same da bih trebala da uzmem nešto da jedem možda danas, a da to nije koka-kola...ako još uvek imam želudac. Hmm, posna punjena paprika? Ne mož' ništa od jedne da mi bude...sem ako ne nađem CRVIĆA malog unutra, ni manje ni više, što, NARAVNO, jesam. Zar ste sumnjali? Pa, jepse živote lutalico! Neću jedem, neću pijem, pa uzmite mi i dušu, i telo, i SVEEE! E, baš mi srećna slava!

A sve je lepo počelo, kao što i uvek počne. Daju se obećanja, krše se obećanja.

Neće pijemo.

Dobro, neće mešamo.

Ne mož' se odlučimo, pa neka ide život!

I ide život, nikog ne čeka.

Petak ode, subota dođe. Dobar se provod naplati celovikendnim mamurlukom, koji se neretko produži i na ponedeljak. Al' ajd' da smo na tome kvit. Prvo se jave rupe u sećanju, onda dođe osoba označena kao "treznija od svih" i obelodani sve ono što ne bi baš ni želeo da čuješ. Bolje da je ostalo na "ne znam i ne sećam se".

Moto nakon petka:

1. Čega se ne sećam, nije ni bilo!