A što to?
Četvrtak, Januar 08, 2015
Hvala vam najviše što zbog vas svoju zemlju mrzim, što sam spremna svakog trenutka da odem i da se ne osvrnem ikada više. Hvala vam najviše što ste ubili budućnost, uzeli svu volju i odneli nam mladost, da živi i nasmejani ne dočekamo sutra. Hvala vam što gledate u nas kao da gledate u prazno, jednu maglu izgubljenih slučajeva, jedno mrtvo more uzaluda, sram da nas bude što nebesa su nam dala šansu, kad jedne ovozemaljske dostojni nismo. Hvala vam što zbog vas postajemo truli i slabi, ogorčeni i gladni, što naša stvarnost je gorka, naš trenutak večnost prolaznosti, a naše oči Nijagarini vodopadi. Oborite glavu, skrenite pogled, kad ni stida dostojni niste. Bes nas blagoslovio! Uzalud nas krstio! Upali smo u svetu vodu ništavila! Isti među praznima! Jedno sirotište, jer ova zemlja nam nije majka! Od nas su svi svetovi odustali! Na stubu osramljeni! Gurnuti od sveta, osamljeni! Nikom dužni, za nepostojeće grehe krivi! Žrtve sistema! Plaćamo tuđe greške, služimo tuđe kazne, još nerođene su nas prokleli! Naše su sve bitke unapred izgubljene. Živimo svoje već odbrojane dane u tišini pozajmljenih trenutaka. Za nas je sadašnjost novi krug pakla. I vrtimo se kao na ringišpilu. Tumaramo u mraku. Čekamo svoj novi dan, znajući da za to ćemo morati da preguramo noć. A naša izgleda neće proći skoro...
Ne gledaj u nebo, neće ti se pogled susresti sa čudesnim plavetnilom ili beskrajem posutim zvezdama. Te crne oblake što vidiš, to se smrt nad nama izdigla. Nije vetar to što fijuče, to te ona sebi doziva. Pomno te prati, modrim očima gleda, sprema se da prst uperi. Izgleda da samo ona na nas zaboravila nije...
(#)
wow odlicno napisano!
